Bolesti aorte

Autor: Dr Tisa Travica Kojadinović - kardiolog                    tisatravica@gmail.com

Home
Fiziologija
Bol u grudima
Otežano disanje
Gubitak svesti
Otoci
Koronarna_bolest
Srcane_aritmije
Kardiomiopatije
Zapaljenska oboljenja
Hipertenzija
Srcana slabost
Bolesti aorte
Zdrav život
Srcane mane
Centar za hipertenziju
Otežano disanje

 

Zakazivanje   pregleda u Novom Sadu - PETROVARADIN na telefon +381 (0) 63 716 0228

  1. Kako izlečiti hipertenziju koja je otporna na uobičajene lekove?
  2. Kako izlečiti hipertenziju sa što manje lekova ili bez lekova?
  3. Kako sprečiti posledice hipertenzije kao što su šlog i srčani infarkt?
  4. Како izlečiti bol u grudima kome niko ne može da nadje uzrok?
  5. Како izlečiti preskakanje srca kome niko ne može da nadje uzrok?
  6. Kardiološki pregled i lečenje sportista. Kardiološka procena za bavljenje sportom.

 

BOLESTI  AORTE

 

 

                                                                           AORTA

                                                                                     

  Aorta je najveća arterija u telu koja izlazi iz leve komore srca. Krv bogata kiseonikom ulazi u aortu sa svakom kontrakcijom (grčenjem) leve komore, i preko njenih sitnih grana dospeva do svih tkiva i organa u telu.

  Zidovi aorte se sastoje od tri sloja koja su izgrađena od različitih tkiva: unutrašnji tanki sloj (intima), srednji deblji, elastični sloj (media) i tanki spoljni sloj (adventitia). Zidovi aorte moraju biti dovoljno fleksibilni da prihvate svu krv koja se izbaci iz leve komore u toku svake kontrakcije. Elastična vlakna su naročito gusta u delu ushodne aorte (ascendentna aorta), gde je pritisak krvi najveći.

 

STRUKTURA AORTE  

  • Aortni koren – počinje od aortnog zaliska, zatim se proširuje i iz tog dela izlaze koronarne arterije koje ishranjuju ceo srčani mišić.
  • Ushodna aorta – je deo koji povezuje aortni koren i luk aorte. Ona je najviše izložena pritisku krvi koja izlazi iz srca.
  • Luk aorte – mesto gde se aorta savija prema dole, daje grane koje snabdevaju krvlju glavu u ruke.
  • Nishodna aorta – počinje od luka, spušta se na dole, a završava se u nivou dijafragme. Od nje se odvajaju grane koje ishranjuju rebra.
  • Torakoabdominalna (grudno-trbušna) aorta – počinje u nivou dijafragme, daje grane za ishranu želuca, donjeg dela jednjaka, jetre, slezine, pankreasa, creva i bubrega.
  • Abdominalna (trbušna) aorta – počinje ispod grana bubrežnih arterija i završava se na mestu gde se grana na dve ilijačne (karlične) arterije koje snabdevaju krvlju karlicu i noge.  

 

 

ANEURIZMA  AORTE  

       

  Bolest aortnog tkiva se karakteriše degeneracijom ćelija koje se nalaze u zidu aorte. Obolelo tkivo je slabo, gubi elastičnost pa se slabije širi i skuplja. Na tom mestu se aortni zid proširi. To se naziva anurizma.

  Zid aorte može da počne da puca iako aorta nije proširena. Pucanje unutrašnjeg sloja dovodi do prolaska krvi u srednji sloj što izaziva raslojavanje unutrašnjeg i spoljnog sloja zida aorte i to se naziva disekcija.    

                    

  Nije svaka aneurizma životno ugrožavajuća. Ako se rastegne previše dovodi do pucanja zida arterije i do krvavljenja koje se može fatalno završiti.

 

ŠTA  JE  UZROK  NASTANKA  ANEURIZME  AORTE?

 

·        nasledne bolesti (Marfanov sindrom, bolest koja zahvata vezivno tkivo)

·        bikuspidni aortni zalistak

·       povrede i infekcije zida aorte

·        urođene abnormalnosti zida aorte

·        genski defekt (otkrivena su 3 gena koja su u vezi sa stvaranjem aneurizme aorte. Osobe koje imaju defekt jednog od ovih gena imaju veliku šansu od nastanka aortne disekcije tokom života).

 

KOJI  SU  FAKTORI  RIZIKA  ZA  NASTANAK  ANEURIZME  AORTE?

 

  • Ateroskleroza (nagomilavanje masnih naslaga u zidu krvnog suda)
  • povišen krvni pritisak
  • pušenje
  • godine života (najčešće nakon 60. godine)
  • muški pol
  • osobe koje imaju u svojoj porodici nekog sa aneurizmom aorte

 

KOJI  SU  SIMPTOMI  ANEURIZME?

 

  Simptomi se razlikuju u zavisnosti od tipa i lokacije aneurizme. Simptomi mogu nastati i zbog pritiska aneurizme na okolne strukture: organe, nerve, krvne sudove itd.

Može se javiti:

  • otežano disanje, promuklost, bol u leđima ili u levom ramenu ili između lopatica.
  • naprasan jak bol u grudima ili trbuhu, kada osoba oseća kao da joj se nešto cepa u telu. Bol se može širiti iz grudi u leđa i između lopatica.
  • Može doći do stvaranja tromba u aorti koji krene putem cirkulacije i izaziva emboliju (šlog, infarkt srca, bubrega, jetre, ekstremiteta).
  • Cepanje trbušne aorte izaziva bol u  trbuhu ili donjem delu leđa.
  • Disekcija aorte nekad može izazvati krvavljenje u perikardnoj kesi (srčanoj maramici) i dovesti do tamponade perikarda (stanje u kome se prekida punjenje srca krvlju i ako je naglo nastalo fatalno se završava).
  • Pucanje aneurizme izaziva jako krvavljenje i cirkulatorni šok.

                                               

KAKO  SE  OTKRIVA  ANEURIZMA  AORTE?

 

  • RTG pluća i srca
  • Ultrazvuk srca ili trbuha
  • CT grudnog koša i trbuha
  • MRI (magnetna rezonanca) grudnog koša i trbuha
  • arteriografija

 

KAKO  SE  LEČI  ANEURIZMA?

 

·        Nastala aneurizma neće nestati sama od sebe. Lekovi mogu da uspore njen rast, ali ne mogu dovesti do njenog nestanka. Lečenje zavisi od veličine i lokacije aneurizme kao i vašeg opšteg stanja.

·        Ako je aneurizma mala i ako ne daje simptome (ako se otkrije slučajno tokom rutnskog pregleda), treba je pratiti tj. raditi ultrazvuk ili ehokardiografiju, CT ili magnetnu rezonancu jednom ili dva puta godišnje.

·        Od lekova koriste se antihipertenzivi koji smanjuju krvni pritisak i tako usporavaju rast aneurizme i sprečavaju komplikacije (beta blokeri i AT inhibitori) i statini (lekovi koji snižavaju holesterol). Ako ste pušač, vrlo je važno prekinuti pušenje.

·        Ako je aneurizma zahvatila njen uzlazni deo (u grudnom košu) operativno lečenje se razmatra ako joj je dijametar 5-5,5 cm. Ako je aneurizma zahvatila nishodni deo aorte, operativno lečenje se odlaže dok se ne proširi na 6 cm u prečniku. Ako je u pitanju Marfanov sindrom ili aneurizma brzo raste ili imate pozitivnu porodičnu anamnezu za aneurizmu, operativno lečenje se preporučuje i ranije.

·        Kod bolesnika koji imaju disekciju, operaciju je neophodno uraditi hitno.

·        Invazivno lečenje se može izvesti na dva načina: endovaskularno postavljanje stenta ili klasična operacija sa otvarajem trbušnog zida i postavljanjem proteze. Na koji način će se izvesti lečenje zavisi od opšteg stanja pacijenta i lokacije aneurizme. Endovaskularno lečenje se sprovodi ako je aneurizma lokalizovana u trbušnoj aorti i kod bolesnika kod kojih postoji povećan operativni rizik. Vrši se tako što lekar ubaci kateter preko arterije u preponi a sa njim i graft koji će postaviti unutar aorte, te tako ojačati zid aneurizme i sprečiti pucanje. Klasično operativno lečenje se sprovodi tako što se otkloni aneurizmatski prošireni deo aorte (grudne ili trbušne) i postavi sinstetska proteza.  Ova operacija zahteva otvaranje grudnog koša ili trbuha i oporavak traje nekoliko meseci.

 

   

                                                                                                                                                                            

                     

  Iako je moguće izlečiti aneurizmu koja je počela da se cepa (raslojavanje zidova aorte) hitnom operacijom, operativni rizik je mnogo veći i manje su šanse za preživljavanje. Većina obolelih da rupturom (pucanjem) aneurizme umre pre nego što stigne u bolnicu.

 

KAKO  SPREČITI  NASTANAK  ANEURIZME  AORTE?

 

  • Održavajte krvni pritisak ispod 140/80mmHg.
  • Prekinite sa pušenjem
  • Vežbajte redovno
  • Redukujte masnu hranu i održavajte holesterol u granicama normale.