NAJČEŠĆA PITANJA PACIJENATA
PITANJE 1: Zbog smanjene funkcije štitaste žlezde upućena sam na kardiološki
pregled gde je nakon 24h holtera utvrđeno da postoje bradikardne
epizode. Da li ovo stanje zahteva neki poseban tretman ili će se
poboljšanje vrednosti rada srca desiti u okviru terapije za štitastu
žlezdu, pošto mi je kardiolog rekao da je smanjen rad hormona
najverovatnije uzrok usporenog rada srca?
Pacijentkinja iz Niša
ODGOVOR: Smanjena funkcija štitaste žlezde može biti uzrok bradikardije. Uključivanjem hormona štitaste žlezde u terapiju, trebalo bi da prestanu i epizode bradikardije. Ako one i dalje budu prisutne, treba da uradite kompletnu neinvazivnu kardiološku dijagnostiku koja uključuje ultrazvuk srca i test opterećenjem kako bi se isključile srčane bolesti kao uzrok bradikardije.
PITANJE 2: Da li je moguće imati povišen krvni pritisak na nervnoj bazi i šta se u tom slučaju radi? Da li su neophodni lekovi za pritisak ili lekovi za smirenje? Kako biti siguran da je u pitanju stres kao uzrok? Može li možda problem sa vratnom kičmom da dovede do porasta krvnog pritiska?
ODGOVOR: U oko 95% slučajeva uzrok hipertenzije nije poznat. Ostali uzroci su: nasleđe, stres, gojaznost, fizička neaktivnost, uzimanje veće količine soli u ishrani, pušenje, bolest bubrega i štitaste žlezde itd.
Cilj lečenje neke bolesti je delovanje na sam uzrok te bolesti.To znači da je u slučaju stresa potrebna konsultacija psihijatra koji će proceniti da li je u pitanju depresija i eventualno uvesti antidepresiv i sedativ. Lečenjem depresije snižava se i vrednost krvnog pritiska. Naravno, pritisak se mora redovno kontrolisati i korigovati lekovima za povišen pritisak dok ne počnu da deluju lekovi za depresiju. Preporučuje se eliminisanje svih gore pomenutih uzroka povišenog krvnog pritiska.
Spondiloza vratne kičme može izazvati hipertenziju refleksno nadražajem na simpatički nerv. Ova bolest je praćena i dugotrajnim bolovima u vratnoj kičmi koji takođe mogu uzrokovati hipertenziju.
PITANJE 3: Kako rana menopauza utice na srce i krvne sudove i šta mogu da uradim u cilju prevencije? U menopauzu sam ušla u 41. godini.
ODGOVOR: smanjenje estrogena može dovesti do porasta lošeg i sniženja dobrog holesterola kao i do smanjenja elastičnosti zidova krvnih sudova. Tokom menopauze dolazi i do lakog povećanja krvnog pritiska. Uprkos prednostima estrogena, ne preporučuje se uzimanje hormonske terapije kako bi se smanjio rizik od koronarne bolesti ili moždanog udara jer su neke studije pokazale da se taj rizik ne smanjuje. Očigledno, estrogeni nisu glavni uzrok povećanja kardiovaskularnih bolesti nakon menopauze. Loše navike koje su prisutne od ranije kao što su: pušenje, uzimanje masne hrane, snižena fizička aktivnost i prisustvo srčanih bolesti u porodici mogu povećati rizik od srčanih oboljenja.
U cilju prevencije preporučuje se zdrav način ishrane bogate voćem, povrćem, integralnim žitaricama, orasima. Od mesa se preporučuje piletina i riba. Treba ograničiti upotrebu crvenog mesa i slatke hrane i pića. Treba izdvojiti svakodnevno barem pola sata za fizičku aktivnost (brza šetnja, vožnja bicikla, ples ili plivanje). Oni koji imaju prekomernu telesnu masu treba da redukuju količinu hrane. Pušenje je potrebno ukinuti.
PITANJE 4. Na šta ukazuju povišeni trigliceridi u krvi? Poslednjih dve godine su mi trigliceridi uvek povišeni, a holesterol varira ali je uvek oko gornje granice. Da li su i povišeni trigliceridi opasni kao i holesterol i kako mogu na prirodan način da ih smanjim?
L. J
ODGOVOR: Uzroci povišenih triglicerida u krvi su: unošenje masne hrane, slatkiša, alkohola, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, snižena funkcija štitaste žlezde, dijabetes, bolest jetre i bubrega, uzimanje kontraceptiva, beta blokera itd.
Povišen nivo triglicerida kao i holesterola u krvi povećava rizik od srčane bolesti i moždanog udara.
Da biste snizili nivo triglicerida izbegavajte unos masne hrane (masno meso, čvarci, slanina, mesne konzerve, pašteta, čips, krekeri, pomfrit, margarin…) i pržene hrane, izbegavajte slatku hranu i slatka pića, alkohol, peciva. Jedite ribu, voće, povrće, integralne žitarice. Ako imate prekomernu telesnu težinu, smršajte par kilograma jer to će Vam takođe smanjiti nivo triglicerida. Pronađite vremena za barem 30 minuta fizičke aktivnosti na dan (brza šetnja, rad u bašti, pešačenje do posla, plivanje, aerobik itd).