PULMOLOGIJA je nauka koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti pluća i organa za disanje.
Pulmolog je specijalista pneumoftiziologije ili subspecijalista pulmologije, jedne od grana interne medicine koji se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem bolesti kao što su astma, bronhitis, upala pluća (pneumonija), tuberkuloza, hronična obstruktivna bolest pluća, fibroza pluća, sarkoidoza pluća, plućna hipertenzija, tromboembolija pluća, karcinom pluća…
Kada treba da se obratite pulmologu ako imate:
- dugotrajan kašalj
- otežano disanje, gušenje
- bol ili stezanje u grudima
- iskašljavanje krvi
- zviždanje tokom disanja
- hrkanje tokom sna sa prekidima disanja
- Ponesite ranije izveštaje lekara ako ih imate i laboratorijske nalaze
- Ako je potrebno, zapišite najvažnije tegobe da nešto ne biste zaboravili da kažete doktoru
- Obavezno zapišite sve lekove koje pijete i doze koje uzimate
- Prisetite se da li je u Vašoj porodici bilo nekih naslednih bolesti
- Zapišite pitanja koja želite da postavite doktoru.
SPIROMETRIJA
Spirometrijski test meri koliko vazduha možete udahnuti i izdahnuti svojim plućima, kao i koliko lako možete izbaciti vazduh iz pluća.
Vaš doktor može tražiti da uradite ovaj test ako imate zviždanje tokom disanja, gušenje ili kašalj. Test pokazuje da li imate suženje disajnih puteva (opstrukciju) i kakva treba da bude dalja terapija i da li dosadašnja terapija ima dobar efekat ili treba da se menja. Takođe se često radi preoperativno.
KAKO SE PRIPREMITI ZA SPIROMETRIJU
Na dan testa će možda od Vas tražiti da ne uzimate određene lekove ili pumpice.
Kada budete radili test, imajte na umu sledeće:
- trebalo bi da uzimate svoje lekove pre testiranja, osima ako nije drugačije rečeno
- ako ste pušač, nemojte pušiti najmanje 6 sati pre testiranja
- ako koristite Berodual pumpicu, nemojte je koristiti barem 6 sati pre testa, ako je to moguće.
- Vaš lekar Vam može dati druga uputstva ako je to moguće
Tokom testa ćete sedeti uspravno. Na nos će Vam se staviti štišaljka i dobićete aparat sa plastičnim nastavkom za usta. Čvrsto ćete staviti usne oko nastavka za usta (ne zube), od Vas će se tražiti da udahnete što je moguće više vazduha tako da ispunite cela pluća, a zatim ćete što jače, brže i duže izbaciti vazduh iz pluća. Ovaj napor je jako važan. Test će se ponoviti još dva-tri puta, kako bi se dobio što tačniji rezultat.
NAJČEŠĆE BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA
BRONHIJALNA ASTMA
Astma je stanje u kojem su disajni putevi suženi, sluznica otečena i postoji pojačano stvaranje guste, lepljive sluzi. Uzroci astme mogu biti: alegije, faktori sredine (alergeni (polen, buđ, grinje, kućni ljubimci), zagađenje vazduha, fizički napor, promena vremena (hladan i suv vazduh), jake hemikalije ili mirisi, pušenje, itd), genetika, respiratorne infekcije.
Simptomi astme:
- Kratak dah
- Stezanje u grudima ili bol
- Zviždanje pri izdisanju
- Napadi kašlja sa otežanim iskašljavanjem gustog, lepljivog sekreta
Simptomi astme se mogu kontrolisati redovnom terapijom. Pošto se astma menja tokom vremena, važno je da sarađujete sa svojim doktorom kako bi pratio Vaše simptome i prilagodio terapiju.
Kada da se hitno javite lekaru
- Ako imate brzo pogoršanje zviždanja u plućima i gušenja
- Ako nema poboljšanja čak ni nakon upotrebe inhalatora Beroduala
- Ako Vam je kratak dah i pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti pa čak i tokom razgovora
- znojanje i ubrzano disanje
- Spavanje na leđima može dovesti do curenja sluzi u grlo ili refluksa želudačne kiseline. Takođe, spavanje na leđima, ali i naboku i stomaku vrši pritisak na grudi i pluća što otežava disanje.
- Često se javljaju alergije na prašinu, zatim na grinje u posteljini, jastiku ili ćebetu i na dlaku domaćih životinja
- Funkcija pluća se smanjuje noću kao prirodan proces
- Ako simptomi nisu dobro kontrolisani lekovima tokom dana, pogoršaće se tokom noći. Zato je vazna dobra kontrola astme tokom dana i noći.
- Lekovima za širenje bronhija (bronhodilatatori)
- Antiinflamatorni lekovi: ovi lekovi smanjuju otok sluznice disajnih puteva i proizvodnu sluzi
- Biološka terapija: koristi se za tešku astmu koja se ne može kontrolisati sa predhodne dve vrste terapije
PNEUMONIJA (UPALA PLUĆA)
Pneumonija je zapaljenje plućnih alveola koje može biti izazvano, virusima, bakterijama ili gljivicama. Naša pluća se sastoje iz mnoštva kesica ispunjenih vazduhom koje se stručno nazivaju alveole. Preko alveola se vrši razmena gasova u plućima, dakle tako dobijamo kiseonik. Tokom infekcije, alveole se mogu napuniti tečnošću ili gnojem i postaju nefunkcionalne. Dakle, ako je pneumonija zahvatila veliki deo plućnog tkiva, simptomi su gori jer nema dovoljno kiseonika. Tokom Covid-19 epidemije, virus je neretko zahvatao oba plućna krila, te je veliki deo pluća ispadao iz funkcije što je dovodilo do smtnog ishoda. No inače, ovo se retko dešava. Teži oblik bolesti imaju stare osobe, osobe slabog imuniteta koje boluju od autoimunih bolesti i ako su pneumoniju izazvali neki opasni mikroorganizmi koji su neoseljivi na raspoložive antibiotike.
Znaci i simptomi pneumonije
- Simptomi mogu varirati od blagih da se jedva primećuju do tako ozbiljnih da je potrebno bolničko lečenje
- Kašalj sa iskašljavanjem žute, zelenkaste ili krvave sluzi.
- Povišena temperatura, znojenje, drhtavica (može izostati kod starijih kao i kod osoba slabijeg imuniteta)
- Kratak dah, brzo, plitko disanje
- Ubrzan puls
- Oštar ili probadajući bol u grudima koji se pogoršava na udisaj (ovo može biti tegoba i drugih stanja)
- Gubitak apetita, slabost, malaksalost
- Mučnina, povraćanje češće kod dece
- Konfuzija, češće kod starijih ljudi
- Mogu biti prisutni samo neki od ovih simptoma, što zavisi od težine bolesti
- Krvna slika i faktori zapaljenja mogu pokazati da se radi o infekciji
- Lekar slušalicama može čuti promene disajnog šuma
- RTG pluća pokazuje promene na plućima
- Pulsna oksimetrija pokazuje procenat kiseonika u krvi; preciznija je gasna analiza krvi uzete iz arterije
- Nekad je potreban uzorak ispljuvka (sputuma) radi bakterijske analize
- Ako se sumnja na neke druge bolesti, radi se i dodatna dijadnostika: CT pluća, analiza tečnosti dobijene iz plućne maramice, bronhoskopija
- Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) je težak oblik respiratorne insuficijencije
- Apsces pluća (gnojne formacije koje se formiraju unutar ili oko pluća). Nekad se mora rešiti operacijom
- Respiratorna insuficijencija kada je potrebno osobu priključiti na aparat za disanje
- Sepsa kada bakterije uđu u krv i počnu se širiti po drugim organima što može dovesti do njihovog otkazivana. Veoma opasno stanje kada se obično mora koristiti kombinacija više vrsta antibiotika. Najčešće se dešava kod osoba slabijeg imuniteta.
NAŠI PULMOLOZI
Prof. dr med. sci. Svetlana Kašiković-Lečić internista pulmolog Novi Sad
Rođena je u Novom Sadu gde je završila i Medicinski fakultet. Radi na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, i redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se lečenjem respiratornih oboljenja a posebno je specijalizovana za granulomatozne i intersticijumske bolesti pluća.
Dr med. Stevan Dmitrašinović, specijalista pneumoftiziologije
Rođen je u Bučju, u Hrvatskoj. Medicinski fakultet je završio u Zagrebu kao i specijalizaciju iz pneumoftiziologije. Živeo je i radio u Gospiću gde je bio načelnik odeljenja za pulmologiju. Nakon toga se preselio u Srbiju i radio u Smederevskoj Palanci a zatim u Novom Sadu u Službi hitne medicinske pomoći i u Domu zdravlja Novi Sad. Sada radi u privatnoj praksi. Ima značajno dugogodišnje iskustvo u dijagnostikovanju i lečenju respiratornih oboljenja.
