Bolesti aorte

Aorta je najveća arterija u telu koja izlazi iz leve komore srca. Krv bogata kiseonikom ulazi u aortu sa svakom kontrakcijom (grčenjem) leve komore, i preko njenih sitnih grana dospeva do svih tkiva i organa u telu.

Zidovi aorte se sastoje od tri sloja koja su izgrađena od različitih tkiva: unutrašnji tanki sloj (intima), srednji deblji, elastični sloj (media) i tanki spoljni sloj (adventitia). Zidovi aorte moraju biti dovoljno fleksibilni da prihvate svu krv koja se izbaci iz leve komore u toku svake kontrakcije. Elastična vlakna su naročito gusta u delu ushodne aorte (ascendentna aorta), gde je pritisak krvi najveći.

STRUKTURA AORTE

  • Aortni koren – počinje od aortnog zaliska, zatim se proširuje i iz tog dela izlaze koronarne arterije koje ishranjuju ceo srčani mišić.
  • Ushodna aorta – je deo koji povezuje aortni koren i luk aorte. Ona je najviše izložena pritisku krvi koja izlazi iz srca.
  • Luk aorte – mesto gde se aorta savija prema dole, daje grane koje snabdevaju krvlju glavu u ruke.
  • Nishodna aorta – počinje od luka, spušta se na dole, a završava se u nivou dijafragme. Od nje se odvajaju grane koje ishranjuju rebra.
  • Torakoabdominalna (grudno-trbušna) aorta – počinje u nivou dijafragme, daje grane za ishranu želuca, donjeg dela jednjaka, jetre, slezine, pankreasa, creva i bubrega.
  • Abdominalna (trbušna) aorta – počinje ispod grana bubrežnih arterija i završava se na mestu gde se grana na dve ilijačne (karlične) arterije koje snabdevaju krvlju karlicu i noge.

ANEURIZMA AORTE

Bolest aortnog tkiva se karakteriše degeneracijom ćelija koje se nalaze u zidu aorte. Obolelo tkivo je slabo, gubi elastičnost pa se slabije širi i skuplja. Na tom mestu se aortni zid proširi. To se naziva anurizma.

Zid aorte može da počne da puca iako aorta nije proširena. Pucanje unutrašnjeg sloja dovodi do prolaska krvi u srednji sloj što izaziva raslojavanje unutrašnjeg i spoljnog sloja zida aorte i to se naziva disekcija.

Nije svaka aneurizma životno ugrožavajuća. Ako se rastegne previše dovodi do pucanja zida arterije i do krvavljenja koje se može fatalno završiti.

ŠTA JE UZROK NASTANKA ANEURIZME AORTE?

  • nasledne bolesti (Marfanov sindrom, bolest koja zahvata vezivno tkivo)
  • bikuspidni aortni zalistak
  • povrede i infekcije zida aorte
  • urođene abnormalnosti zida aorte
  • genski defekt (otkrivena su 3 gena koja su u vezi sa stvaranjem aneurizme aorte. Osobe koje imaju defekt jednog od ovih gena imaju veliku šansu od nastanka aortne disekcije tokom života).

KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK ANEURIZME AORTE?

  • Ateroskleroza (nagomilavanje masnih naslaga u zidu krvnog suda)
  • povišen krvni pritisak
  • pušenje
  • godine života (najčešće nakon 60. godine)
  • muški pol
  • osobe koje imaju u svojoj porodici nekog sa aneurizmom aorte

KOJI SU SIMPTOMI ANEURIZME?

Simptomi se razlikuju u zavisnosti od tipa i lokacije aneurizme. Simptomi mogu nastati i zbog pritiska aneurizme na okolne strukture: organe, nerve, krvne sudove itd.

Može se javiti:

  • otežano disanje, promuklost, bol u leđima ili u levom ramenu ili između lopatica.
  • naprasan jak bol u grudima ili trbuhu, kada osoba oseća kao da joj se nešto cepa u telu. Bol se može širiti iz grudi u leđa i između lopatica.
  • Može doći do stvaranja tromba u aorti koji krene putem cirkulacije i izaziva emboliju (šlog, infarkt srca, bubrega, jetre, ekstremiteta).
  • Cepanje trbušne aorte izaziva bol u trbuhu ili donjem delu leđa.
  • Disekcija aorte nekad može izazvati krvavljenje u perikardnoj kesi (srčanoj maramici) i dovesti do tamponade perikarda (stanje u kome se prekida punjenje srca krvlju i ako je naglo nastalo fatalno se završava).
  • Pucanje aneurizme izaziva jako krvavljenje i cirkulatorni šok.

KAKO SE OTKRIVA ANEURIZMA AORTE?

  • RTG pluća i srca
  • Ultrazvuk srca ili trbuha
  • CT grudnog koša i trbuha
  • MRI (magnetna rezonanca) grudnog koša i trbuha
  • arteriografija

KAKO SE LEČI ANEURIZMA?

  • Nastala aneurizma neće nestati sama od sebe. Lekovi mogu da uspore njen rast, ali ne mogu dovesti do njenog nestanka. Lečenje zavisi od veličine i lokacije aneurizme kao i vašeg opšteg stanja.
  • Ako je aneurizma mala i ako ne daje simptome (ako se otkrije slučajno tokom rutnskog pregleda), treba je pratiti tj. raditi ultrazvuk ili ehokardiografiju, CT ili magnetnu rezonancu jednom ili dva puta godišnje.
  • Od lekova koriste se antihipertenzivi koji smanjuju krvni pritisak i tako usporavaju rast aneurizme i sprečavaju komplikacije (beta blokeri i AT inhibitori) i statini (lekovi koji snižavaju holesterol). Ako ste pušač, vrlo je važno prekinuti pušenje.
  • Ako je aneurizma zahvatila njen uzlazni deo (u grudnom košu) operativno lečenje se razmatra ako joj je dijametar 5-5,5 cm. Ako je aneurizma zahvatila nishodni deo aorte, operativno lečenje se odlaže dok se ne proširi na 6 cm u prečniku. Ako je u pitanju Marfanov sindrom ili aneurizma brzo raste ili imate pozitivnu porodičnu anamnezu za aneurizmu, operativno lečenje se preporučuje i ranije.
  • Kod bolesnika koji imaju disekciju, operaciju je neophodno uraditi hitno.
  • Invazivno lečenje se može izvesti na dva načina: endovaskularno postavljanje stenta ili klasična operacija sa otvarajem trbušnog zida i postavljanjem proteze. Na koji način će se izvesti lečenje zavisi od opšteg stanja pacijenta i lokacije aneurizme. Endovaskularno lečenje se sprovodi ako je aneurizma lokalizovana u trbušnoj aorti i kod bolesnika kod kojih postoji povećan operativni rizik. Vrši se tako što lekar ubaci kateter preko arterije u preponi a sa njim i graft koji će postaviti unutar aorte, te tako ojačati zid aneurizme i sprečiti pucanje. Klasično operativno lečenje se sprovodi tako što se otkloni aneurizmatski prošireni deo aorte (grudne ili trbušne) i postavi sinstetska proteza. Ova operacija zahteva otvaranje grudnog koša ili trbuha i oporavak traje nekoliko meseci.

Iako je moguće izlečiti aneurizmu koja je počela da se cepa (raslojavanje zidova aorte) hitnom operacijom, operativni rizik je mnogo veći i manje su šanse za preživljavanje. Većina obolelih da rupturom (pucanjem) aneurizme umre pre nego što stigne u bolnicu.

KAKO SPREČITI NASTANAK ANEURIZME AORTE?

  • Održavajte krvni pritisak ispod 140/80mmHg.
  • Prekinite sa pušenjem
  • Vežbajte redovno
  • Redukujte masnu hranu i održavajte holesterol u granicama normale.