Aorta je najveća arterija u telu koja izlazi iz leve komore srca. Krv bogata kiseonikom ulazi u aortu sa svakom kontrakcijom (grčenjem) leve komore, i preko njenih sitnih grana dospeva do svih tkiva i organa u telu.
Zidovi aorte se sastoje od tri sloja koja su izgrađena od različitih tkiva: unutrašnji tanki sloj (intima), srednji deblji, elastični sloj (media) i tanki spoljni sloj (adventitia). Zidovi aorte moraju biti dovoljno fleksibilni da prihvate svu krv koja se izbaci iz leve komore u toku svake kontrakcije. Elastična vlakna su naročito gusta u delu ushodne aorte (ascendentna aorta), gde je pritisak krvi najveći.
STRUKTURA AORTE
- Aortni koren – počinje od aortnog zaliska, zatim se proširuje i iz tog dela izlaze koronarne arterije koje ishranjuju ceo srčani mišić.
- Ushodna aorta – je deo koji povezuje aortni koren i luk aorte. Ona je najviše izložena pritisku krvi koja izlazi iz srca.
- Luk aorte – mesto gde se aorta savija prema dole, daje grane koje snabdevaju krvlju glavu u ruke.
- Nishodna aorta – počinje od luka, spušta se na dole, a završava se u nivou dijafragme. Od nje se odvajaju grane koje ishranjuju rebra.
- Torakoabdominalna (grudno-trbušna) aorta – počinje u nivou dijafragme, daje grane za ishranu želuca, donjeg dela jednjaka, jetre, slezine, pankreasa, creva i bubrega.
- Abdominalna (trbušna) aorta – počinje ispod grana bubrežnih arterija i završava se na mestu gde se grana na dve ilijačne (karlične) arterije koje snabdevaju krvlju karlicu i noge.
ANEURIZMA AORTE
Bolest aortnog tkiva se karakteriše degeneracijom ćelija koje se nalaze u zidu aorte. Obolelo tkivo je slabo, gubi elastičnost pa se slabije širi i skuplja. Na tom mestu se aortni zid proširi. To se naziva anurizma.
Zid aorte može da počne da puca iako aorta nije proširena. Pucanje unutrašnjeg sloja dovodi do prolaska krvi u srednji sloj što izaziva raslojavanje unutrašnjeg i spoljnog sloja zida aorte i to se naziva disekcija.
Nije svaka aneurizma životno ugrožavajuća. Ako se rastegne previše dovodi do pucanja zida arterije i do krvavljenja koje se može fatalno završiti.
ŠTA JE UZROK NASTANKA ANEURIZME AORTE?
- nasledne bolesti (Marfanov sindrom, bolest koja zahvata vezivno tkivo)
- bikuspidni aortni zalistak (aortni zalistak sa dva listića umesto uobičajena tri)
- povrede i infekcije zida aorte
- urođene abnormalnosti zida aorte
- genski defekt (otkrivena su 3 gena koja su u vezi sa stvaranjem aneurizme aorte. Osobe koje imaju defekt jednog od ovih gena imaju veliku šansu od nastanka aortne disekcije tokom života).
KOJI SU FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK ANEURIZME AORTE?
- Ateroskleroza (nagomilavanje masnih naslaga u zidu krvnog suda)
- povišen krvni pritisak
- pušenje
- godine života (najčešće nakon 60. godine)
- muški pol
- osobe koje imaju u svojoj porodici nekog sa aneurizmom aorte
KOJI SU SIMPTOMI ANEURIZME?
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od tipa i lokacije aneurizme. Simptomi mogu nastati i zbog pritiska aneurizme na okolne strukture: organe, nerve, krvne sudove itd.
Može se javiti:
- otežano disanje, promuklost, bol u leđima ili u levom ramenu ili između lopatica.
- naprasan jak bol u grudima ili trbuhu, kada osoba oseća kao da joj se nešto cepa u telu. Bol se može širiti iz grudi u leđa i između lopatica.
- Može doći do stvaranja tromba u aorti koji krene putem cirkulacije i izaziva emboliju (šlog, infarkt srca, bubrega, jetre, ekstremiteta).
- Cepanje trbušne aorte izaziva bol u trbuhu ili donjem delu leđa.
- Disekcija aorte nekad može izazvati krvavljenje u perikardnoj kesi (srčanoj maramici) i dovesti do tamponade perikarda (stanje u kome se prekida punjenje srca krvlju i ako je naglo nastalo fatalno se završava).
- Pucanje aneurizme izaziva jako krvavljenje i cirkulatorni šok.
KAKO SE OTKRIVA ANEURIZMA AORTE?
- RTG pluća i srca
- Ultrazvuk srca ili trbuha
- CT grudnog koša i trbuha
- MRI (magnetna rezonanca) grudnog koša i trbuha
- arteriografija
KAKO SE LEČI ANEURIZMA?
- Nastala aneurizma neće nestati sama od sebe. Lekovi mogu da uspore njen rast, ali ne mogu dovesti do njenog nestanka. Lečenje zavisi od veličine i lokacije aneurizme kao i vašeg opšteg stanja.
- Ako je aneurizma mala i ako ne daje simptome (ako se otkrije slučajno tokom rutnskog pregleda), treba je pratiti tj. raditi ultrazvuk ili ehokardiografiju, CT ili magnetnu rezonancu jednom ili dva puta godišnje.
- Od lekova koriste se antihipertenzivi koji smanjuju krvni pritisak i tako usporavaju rast aneurizme i sprečavaju komplikacije (beta blokeri i AT inhibitori) i statini (lekovi koji snižavaju holesterol). Ako ste pušač, vrlo je važno prekinuti pušenje.
- Ako je aneurizma zahvatila njen uzlazni deo (u grudnom košu) operativno lečenje se razmatra ako joj je dijametar 5-5,5 cm. Ako je aneurizma zahvatila nishodni deo aorte, operativno lečenje se odlaže dok se ne proširi na 6 cm u prečniku. Ako je u pitanju Marfanov sindrom ili aneurizma brzo raste ili imate pozitivnu porodičnu anamnezu za aneurizmu, operativno lečenje se preporučuje i ranije.
- Kod bolesnika koji imaju disekciju, operaciju je neophodno uraditi hitno.
- Invazivno lečenje se može izvesti na dva načina: endovaskularno postavljanje stenta ili klasična operacija sa otvarajem trbušnog zida i postavljanjem proteze. Na koji način će se izvesti lečenje zavisi od opšteg stanja pacijenta i lokacije aneurizme. Endovaskularno lečenje se sprovodi ako je aneurizma lokalizovana u trbušnoj aorti i kod bolesnika kod kojih postoji povećan operativni rizik. Vrši se tako što lekar ubaci kateter preko arterije u preponi a sa njim i graft koji će postaviti unutar aorte, te tako ojačati zid aneurizme i sprečiti pucanje. Klasično operativno lečenje se sprovodi tako što se otkloni aneurizmatski prošireni deo aorte (grudne ili trbušne) i postavi sinstetska proteza. Ova operacija zahteva otvaranje grudnog koša ili trbuha i oporavak traje nekoliko meseci.
Iako je moguće izlečiti aneurizmu koja je počela da se cepa (raslojavanje zidova aorte) hitnom operacijom, operativni rizik je mnogo veći i manje su šanse za preživljavanje. Većina obolelih da rupturom (pucanjem) aneurizme umre pre nego što stigne u bolnicu.
KAKO SPREČITI NASTANAK ANEURIZME AORTE?
- Održavajte krvni pritisak ispod 140/80mmHg.
- Prekinite sa pušenjem
- Vežbajte redovno
- Redukujte masnu hranu i održavajte holesterol u granicama normale.
Ako imate neke od ovih problema, pozovite ordinaciju “Dr Tisa Kojadinović” – kardiolog Novi Sad u Novom Sadu i zakažete pregled.
