Endokrinologija je nauka koja se bavi proučavanjem i lečenjem poremećaja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, kao što su hipofiza, štitasta žlezda, paratiroidne žlezde, nadbubrežne žlezde, pankreas, testisi i jajnici. Ove žlezde luče hemikalije koje se nazivaju hormoni. Hormoni se izlučuju u krv do određenih ciljnih organa kako bi upravljali njihovom funkcijom. Na taj način hormoni kontrolišu šećer u krvi, metabolizam (proces dobijanja i održavanja energije u telu), rast i razvoj, raspoloženje, krvni pritisak, rad srca, reprodukciju itd.
Endokrinolog je lekar subspecijalista endokrinologije koja je grana interne medicine i bavi se prevencijom, djagnostikom i lečenjem bolesti kao što su: dijabetes melitus; porememećaji štitaste, paratiroidne i nadbubrežnih žlezda; osteoporoza; poremećaji rasta; problemi sa holesterolom; gojaznost; povišen krvni pritisak; neplodnost i još mnogo toga.
Kada treba da se obratite endokrinologu?
Ako primetite neki od sledećih poremećaja:
- nekontrolisanu žeđ ili glad
- znojenje
- umor
- zatvor
- povišen nivo holesterola u krvi
- lupanje srca
- visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove
- znojenje
- učestalo mokrenje
- izostanak menstruacije
- seksualni poremećaji
- sterilitet
- uvećanje dojki kod muškaraca
- pojava sekrecije mleka
- probleme sa kožom, kosom i pojačana maljavost
- nagle promene raspoloženja
- višak telesne mase
- česte prelome kostiju..
- Ponesite ranije izveštaje lekara ako ih imate i laboratorijske nalaze
- Ako je potrebno, zapišite najvažnije tegobe da nešto ne biste zaboravili da kažete doktoru
- Obavezno zapišite sve lekove koje pijete i doze koje uzimate
- Prisetite se da li je u Vašoj porodici bilo nekih naslednih bolesti
- Zapišite pitanja koja želite da postavite doktoru.
DIJABETES MELITUS
Dijabetes je metabolička bolest koju karakteriše povišenje nivo glukoze (šećera) u krvi. Postoji dva tipa dijabetesa: tip 1 i tip 2. Globalno, 1 od 11 osoba ima dijabetes. Češći je dijabetes tipa 2.
Dijabetes tipa 1 nastaje zbog uništenja ćelija pankreasa koje luče insulin, pa insulina ili nema ili je izuzetno nizak. Insulin vezuje za ćelijske receptore i omogućava ulazak glukoze u ćeliju. Ćelije koriste glukozu kao izvor energije. Kada insulina nema dovoljno, nivo šećera se povećava u krvi. Bolest je često nasledna (genska mutacija) ali može nastati i zbog pojave autoantitela koja razaraju ćelije pankreasa. Javlja se kod mlađih osoba.
DijaBetes tipa 2 češće nastaje kasnije u životu. Uzrok je neadekvatna ishrana i fizička neaktivnost koje dovode do gojaznosti. Pošto se gojaznost u poslednje vreme javlja i kod adolescenata, povećava se procenat dijabetesa tipa 2 i kod mladih. Kod gojaznih osoba često dolazi do insulinske rezistencije kada ćelije tela ne reaguju na insulin. Glukoza tada ne može da iđe u ćelije i kao rezultat toga, povećava se nivo glukoze u krvi. Pankreas luči više insulina i posle nekog vremena se iscrpi. Posledica toga je smanjenje lučenja insulina iz pankreasa. Dakle, kod dijabetesa tipa 2 postoje dva problema: pankreas luči nedovoljno insulina i ćelije tela slabo reaguju na insulin.
Postoji i sekundarni dijabetes koji nastaje usled komplikacija bolesti koje oštećuju pankreas (npr. pankreatitis), hormonskih poremećaja (npr. Kušingova bolest) ili lekova (npr. kortikosteroidi).
SIMPTOMI DIJABETESA
- Stalni osećaj žeđi
- učestalo mokrenje
- gubitak težine
- osećaj slabosti i umora
- zamagljen vid
- česte infekcije i sporo zarastanje rana
- prisustvo ketonskih tela u mokraći
KOMPLIKACIJE DIJABETESA
Komplikacije se postepeno razvijaju. Što duže traje dijabetes, veća je mogućnost nastanka komlikacija. One su brojne i uključuju:
- Bolesti srca i krvnih sudova (koronarna bolest sa bolom u grudima, infarkt srca, moždani udar, ateroskleroza).
- Oštećenje nerava (dijabetička neuropatija). Visok nivo glukoze oštećuje kapilare koji ishranjuju nerve, poesbno u nogama. Dijabetičari osećaju peckanje, utrnulost pečenje, bol ili čak gubitak osećaja u prstima nogu a kasnije i u celom stopalu. Oštećenja nerava mogu zahvatiti i druge sisteme, npr sistem za varenje (dolazi do mućnine, povraćanja, dijareje ili zatvora). Oštećenje nerava može dovesti i do erektilne disfunkcije.
- Oboljenje bubrega – hronična bubrežna slabost može zahtevati dijalizu ili trnsplantaciju bubrega.
- Oštećenje očiju može dovesti do katarakte, glaukoma, oštećenja krvnih sudova mrežnjače oka i slepila.
- Kožne komplikacije: bakterijske i gljivične infekcije.
- Sporo zarastanje rana zbog slabe cirkulacije može dovesti do nastanaka infekcije rana koje mogu zahtevati amputaciju
- Oštećenje sluha
- Prekid disanja u snu kod dijabetesa tipa 2 – gojaznost je glavni faktor rizika
- Demencija
PREVENCIJA DIJABETESA TIPA 2
Potrebna je promena načina života koja uključuje:
- Zdravu ishranu: redukcija kalorija, trans masti, koncentrovanih šećera). Jesti povrće, voće i hranu sa više vlakana.
- Fizičku aktivnost: preporučuje se minimum 30 min dnevne umerene fizičke aktivnosti (brza šetnja, vožnja bicikla, aerobik, plivanje)
- Smanjenje telesne mase kod gojaznih. Ako imate predijabetes, smanjenje telesne mase za 7%-10% može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa
- Izbegavanje dugih perioda neaktivnosti (nemojte stalno sedeti. Ustanite svakih pola sata i krećite se bar nekoliko minuta.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Za postavljanje dijagnoze dijabetesa tipa 2 radi se HgA1C koji pokazuje kakav je bio nivo šećera u krvi u polednja 3 meseca. Rezultati se tumače na sledeći način:
- Ispod 5,7% – nalaz je uredan
- Od 5,7% – 6,4% tumači se kao predijabetes
- 6,5% i više na dva odvojena testa ukazuje na dijabetes
LEČENJE DIJABETESA
- Zdrava ishrana
- Redovno vežbanje
- Smanjenje telesne mase
- Lekovi ili insulinska terapija
- Redovno praćenje šećera u krvi
INSULINSKA REZISTENCIJA
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela — pre svega u mišićima, jetri i masnom tkivu ne reaguju pravilno na insulin, hormon koji omogućava glukozi iz krvi da uđe u ćelije i tamo se iskoristi kao izvor energije. Kada ćelije postanu “otporne” na insulin, šećer ostaje u krvotoku, a pankreas proizvodi još više insulina kako bi nadoknadio nedostatak reakcije.
Ovaj poremećaj se razvija postepeno na ovaj način:
- Prekomeran unos kalorija i šećera
Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i zasićenim mastima dovodi do nagomilavanja masnog tkiva, naročito u predelu stomaka (visceralna gojaznost). - Zapaljenski proces u masnom tkivu
Visceralno masno tkivo nije samo pasivni depo masti — ono luči upalne supstance. Upala oštećuje insulinske receptore i remeti komunikaciju između insulina i ćelije. Tako nastaje zatvoreni krug: višak masti → slabija osetljivost na insulin → višak insulina → još više masti - Disfunkcija insulinskih receptora
Kada se insulin veže za ćeliju, signal koji treba da omogući unos glukoze biva blokiran ili oslabljen. Ćelije ne reaguju i glukoza ne ulazi u njih — nastaje tzv. ćelijska “glad”, iako je glukoze dovoljno u krvi. - Povećana proizvodnja insulina (hiperinsulinemija)
Da bi “prisilio” ćelije na odgovor, pankreas počinje da luči sve više insulina i tako se postepeno iscrpljuje. Ova kompenzacija dovodi do još većeg zadržavanja masti, poremećaja metabolizma i dodatnog pogoršanja stanja. - Začarani krug
Višak insulina dodatno podstiče skladištenje masti. Masti pojačavaju upalu. Upala smanjuje osetljivost na insulin — i tako se krug zatvara, uz rizik da se razvije dijabetes tipa 2 (kad se pankreas iscrpi), visok krvni pritisak i poremećaji lipida.
Prema dostupnim podacima iz kliničkih i epidemioloških studija, između 50% i 70% gojaznih osoba ima insulinsku rezistenciju. Taj procenat može biti i viši kod osoba sa visceralnom gojaznošću — kada se masno tkivo nakuplja oko unutrašnjih organa, posebno u predelu stomaka.
Neki ključni faktori koji povećavaju verovatnoću insulinske rezistencije kod gojaznih osoba uključuju:
- Obim struka: Kod žena preko 88 cm, kod muškaraca preko 102 cm — značajno povećava rizik
- Povećan BMI: Gojaznost sa BMI ≥ 30 kg/m² je snažno povezana sa insulinskom rezistencijom
- Povećani trigliceridi i sniženi HDL holesterol: Metabolički pokazatelji koji često prate insulinsku rezistenciju
Važno je naglasiti da insulinsku rezistenciju mogu imati i osobe koje nisu gojazne, ali kod gojaznih je mnogo češća i teža zbog hronične inflamacije u masnom tkivu i hormonske disfunkcije.
SIMPTOMI
- Često ste umorni nakon obroka
- Imate stalan osećaj gladi
- Teško gubite težinu, posebno oko stomaka
- Pojavljuju se tamne mrlje na vratu i pazuhu
- U laboratorijskim analizama prisutan je povišen insulin, glukoza ili trigliceridi
LEČENJE
Lečenje zahteva više aspekata:
- Promenu ishrane: manje prostih šećera i prerađene hrane, više vlakana i zdravih masti
- Fizičku aktivnost: redovni treninzi poboljšavaju osetljivost na insulin
- Terapiju: metformin ili drugi lekovi po preporuci lekara
- Podršku: rad na emocionalnom odnosu prema hrani, upravljanje stresom
- Praćenje: redovna kontrola analize krvi, krvnog pritiska i telesne mase
HIPOTIREOZA
Štitasta žlezda se nalazi u prednjoj strani vrata ispod Adamove jabučice. Njen zadatak je da luči hormone koji regulišu brojne metaboličke procese, uključujući rast i potrošnju energije.
Hormoni koje luči štitasta žlezda su: T3, T4 i kalcitonin. Da bi proizvodila hormone potreban joj je jod. Ako imate malo ili previše joda, to može uticati na nivo hormona koje žlezda proizvodi. Kad žlezda ne radi kako treba, to utiče na celo telo (metabolizam, otkucaje srca, disanje, varenje, telesnu temperaturu, razvoj mozga, mentalnu aktivnost, kosti, kožu, plodnost itd).
Hipotireoza je stanje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Uzroci su: Hashimoto tireoiditis (autoimuna bolest); zapaljenje štitaste žlezde; nedostatak joda; uklanjanje žlezde operacijom; radioterapija; urođeno nefunkcionalna štitasta žlezda; lekovi (Litijum).
SIMPTOMI
- Umor
- Osetljivost na hladnoću
- Zatvor
- Suva Koža
- Dobijanje na težini
- Promukao glas
- Gruba koža, istanjena kosa
- Slabost mišića, bolovi u mišićima, ukočenost
- Neredovni menstrualni ciklusi
- Usporen rad srca
- Depresija
- Problemi sa pamćenjem
Obratite se lekaru ako se osećate umorno bez razloga ili ako imate druge simptome.
DIJAGNOZA
Dijagnoza se postavlja merenjem nivoa hormona u krvi.
LEČENJE
Bolest se leči nadoknadom hormona. U početku može biti potrebna češća promena doze pa ćete proveravati TSH na 6-8 nedelja. Kasnije će kontrole biti ređe.
Pravilno uzimanje leka: lek uzimajte ujutro 30 min pre jela i drugih lekova. Ako uzimate uveče, popijte ga najmanje 4 sata nakon poslednjeg obroka.
HIPERTIREOZA
Hipertireoza je stanje kada štitasta žlezda luči previše hormona. Uzoci hipertireoze su: Graves-ova bolest (autoimuno oboljenje), čvorovi u žlezdi koji su prekomerno aktivni (toksični adenom), zapaljenje štitaste žlezde (tiroiditis).
SIMPTOMI:
- Gubitak telesne mase
- Ubrzani rad srca i aritmije
- Pojačana glad
- Nervoza, razdražljivost
- Drhtanje ruku
- Znojenje
- Preomene menstualnog ciklusa
- Osećaj da Vam je stalno toplo
- Češće pražnjenje creva
- Ponekad povećanje štitaste žlezde
- Topla, vlazna koža, lomljiva kosa
- Problemi sa spavanjem
DIJAGNOZA
LEČENJE
ENDOKRINOLOG U NAŠOJ ORDINACIJI
Dr Dragana Ilić – internista endokrinolog
Rođena je u Kikindi. U Novom Sadu je završila Medicinski fakultet, a potom specijalizaciju iz interne medicine i subspecijalizaciju iz endokrinologije. Jedno vreme je živela i radila u Južnoafričkoj republici. Nakon toga se zaposlila u Domu zdravlja Novi Sad a od 2009. godine radi u privatnoj praksi. Bavi se prevencijom, dijagnostikom i lečenjem endokrinoloških bolesti (dijabetes, bolesti štitaste žlezde, osteoporoza, gojaznost…). Takođe vrši lečenje ovih bolesti tokom trudnoće.
Ukoliko imate problem sa dijabetesom, štitastom ili nadbubrežnom žlezdom, osteoporozom, gojaznošću ili nekom drugom endokrinom bolešću, pozovite ordinaciju “Dr Tisa Kojadinović” – endokrinolog Novi Sad i zakažite pregled.
