fbpx

Srčane mane – Mane aortnog zaliska

Kardiologija > Srčane mane – Mane aortnog zaliska

Aortni zalistak se nalazi između leve komore srca i aorte, najveće arterije tela. Sastoji se od tri listića čija funkcija je da reguliše protok krvi između leve komore i aorte, tj. otvaranjem zaliska krv iz leve komore ulazi u aortu, a njegovim zatvaranjem se sprečava vraćanje krvi iz aorte u levu komoru. Aorta nosi krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do celog tela.

Mane aortnog zaliska su:

  • aortna insuficijencija (slabost)
  • aortna stenoza (suženje aorte).

AORTNA INSUFICIJENCIJA (SLABOST AORTNOG ZALISKA)

Aortna insuficijencija nastaje kada se listići aortnog zaliska ne zatvaraju pravilno pa dolazi do vraćanja krvi iz aorte u levu komoru srca.

Aortna insuficijencija može nastati nago ili se razvijati decenijama.

KOJI SU UZROCI AORTNE INSUFICIJENCIJE?

  • Oboljenje listića aortnog zaliska: bikuspidna aortna valvula (ima dva listića umesto tri kako je normalno), reumatska groznica, infektivni endokarditis, kolagene vaskularne bolesti i degenerativna bolest aortnog zaliska
  • visok krvni pritisak (dijastolni “donji” >110mmHg).
  • Proširenje aortnog korena
  • Oboljenje ushodne aorte: proširenje zbog povišenog krvnog pritiska, Marfanom sindrom, senilno proširenje početnog dela aorte, sifilis, Takayasu arteritis, trauma grudnog koša može pocepati ushodnu aortu ili njene zaliske i dr.

ŠTA SE DEŠAVA KOD AORTNE INSUFICIJENCIJE?

Aortna insuficijencija uzrokuje povećanje volumena krvi u levoj komori srca. Leva komora se u ovom slučaju puni krvlju iz leve pretkomore (kako je normalno), ali i iz aorte, pošto se krv vraća zbog nemogućnosti potpunog zatvaranja aortnih listića. Leva komora nema vremena da se dovoljno proširi i preuzme svu količinu krvi što dovodi do povećanja pritiska na kraju njene relaksacije (tzv enddijastolni pritisak). To uzrokuje retrogradni zastoj krvi: u levoj pretkomori i u plućima. Kako se pritisak krvi u plućima povećava, tako se kod obolelog javlja nedostatak vazduha, gušenje, a u naglo nastalim situacijama i voda na plućima. Ako se krv ovako vraća preko aortnog zaliska godinama, dolazi do uvećanja i zadebljanja leve komore srca. Veliki pritisak krvi dovodi i do ishemije (nedostataka kiseonika), pa i izumiranja unutrašnjeg sloja srčanog mišića (endokarda).

KOJI SU SIMPTOMI INSUFICIJENCIJE AORTE?

Simptomi zavise od toga da li je aortna insuficijencija nastala naglo ili postepeno.

U slučaju naglo nastale insuficijencije aorte javlja se: gušenje, voda na plućima, bolovi u grudima mogu nastati ako je smanjen dotok krvi u srčani mišić ili u slučaju disekcije (raslojavanja zidova) aorte. Može nastati i kardiogeni šok.

Osobe sa hroničnom insuficijencijom aorte su godinama bez simptoma zbog kompenzatornih mehanizama srca (ubrzan srčani rad se javlja zbog povećanja količine krvi koja izlazi iz srca u aortu, pa tahikardija smanjuje vreme punjenja srca krvlju i na taj način smanji i količinu krvi koja ulazi u srce a time i količinu krvi koja se izbaci iz srca).

Za vreme rane faze hronične aortne insuficijencije istisna frakcija srca tzv. ejekciona frakcija (EF-u EHO-u, to je procenat istisnute krvi iz srca za vreme jedne srčane kontrakcije i predstavlja merilo jačine srčane pumpe) može biti normalna ili čak nešto povišena. Osobe sa ovom manom mogu ostati asimptomatične za vreme ovog perioda. Vremenom istisna moć leve komore opada, ona se uvećava i javljaju se simptomi. Najčešće se prvo javi gušenje, nedostatak vazduha, u početku pri naporu, a kasnije i u miru.

SIMPTOMI AKUTNE AORTNE INSUFICIJENCIJE:

  • nagla pojava otežanog disanja i brzi razvoj srčane slabosti
  • bol u grudima ako je prisutna ishemija srčanog mišića ili disekcija (raslojavanje) zidova aorte
  • nekada razvoj kardiogenog šoka

SIMPTOMI HRONIČNE AORTNE INSUFICIJENCIJE:

  • lupanje i preskakanje srca
  • otežano disanje
  • umor
  • bol u grudima
  • naprasna smrt

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE AORTNA INSUFICIJENCIJA?

  • EKG
  • RTG srca i pluća
  • EHO srca (pokazuje strukturu zaliska, eventualno prisustvo vegetacija (kod upale zaliska), proširenje aorte, disekciju aorte, strukturu i funkciju leve komore, Doppler-om se određuje stepen težine aortne insuficijencije).
  • kateterizacija srca (procena težine aortne insuficijencije, stanja srčanih (koronarnih) arterija, procena funkcije leve komore).

KAKO SE LEČI AORTNA INSUFICIJENCIJA?

Lečenje zavisi od težine aortne insuficijencije, simptoma i narušenosti funkcije srca. Blaga aortna insuficijencija ne zahteva lečenje, ali mora da se prati. Zbog toga su neophodne redovne kontrole kod kardiologa. Aktivno praćenje stabilnosti ili progresije bolesti je važno da bi se uključila prava terapija u pravo vreme.

Medikamentozna terapija:

Lekovima se ne može eliminisati aortna regurgitacija, ali se može smanjiti njena težina, kontrolisati krvni pritisak i sprečiti nakupljanje tečnosti. Pre određene medicinske ili stomatološke intervencije, lekar će vam preporučiti antibiotsku zaštitu od endokarditisa.

  • Osobe sa aortnom insuficijencijom treba da izbegavaju teške fizičke napore, takmičarske sportove i izometrijske vežbe.

  • Vazodilatatori su lekovi koji šire krvne sudove i tako smanjuju njihov otpor na periferiji a time povećavaju izlazak krvi iz srca i smanjuju vraćanja krvi preko aortnog zaliska.
  • Diuretici su lekovi koji eliminišu tečnost iz organizma i tako rasterećuju srce. Korisni su kada postoji srčana slabost (insuficijencija).
  • Leči se aritmija ako postoji, održava se sinusni ritam, ako je moguće.

Hirurška terapija:

Radi se: najčešće zamena aortnog zaliska ili ponekad reparacija postojećeg zaliska.

U slučaju zamene zaliska koristi se mehanički zalistak ili biološki (svinjski, kravlji ili od ljudskog leša). Ako imate mehanički zalistak, morate redovno uzimati antikoagulantnu terapiju (Sintrom, Farin),

Hirurška terapija se preporučuje za pacijente koji:

  • imaju simptome
  • nemaju simptome, ali ima je EF (ejekciona frakcija) u miru <55%
  • nemaju simptome, ali imaju proširenu levu komoru (na EHO-u) >55cm na kraju dijastole
  • imaju blagu aortnu insuficijenciju ali uz koronarnu bolest srca
  • nemaju simtome, imaju normalnu ejekcionu frakciju, ali im se leva komora progresivno povećava i imaju lošu toleranciju napora.

Ishod bolesti zavisi od više faktora: stanja funkcije leve komore, njene veličine, stepena proširenja leve komore, NYHA funkcionalne klase, starosti pacijenta, udružene koronarne bolesti ili drugih teških bolesti.

KAKO SE PONAŠATI NAKON OPERACIJE AORTNOG ZALISKA?

Ako ste u dobrom opštem stanju, možete se posle par meseci vratiti normalnim aktivnostima.

Radi poboljšanja kvaliteta života preporučuje se:

  • Redovna kontrola krvnog pritiska – održavati pritisak na normalnim vrednostima koliko je to moguće
  • Smanjiti količinu soli u ishrani – što pomaže održavanju normalnog krvnog pritiska.
  • Posećujte redovno stomatologa
  • Održavajte normalnu telesnu težinu
  • Vežbajte – pitajte vašeg lekara koje vežbe možete raditi, što zavisi od vašeg opšteg stanja. Vežbe su korisne jer mogu sniziti krvni pritisak i održavati opštu fizičku kondiciju.
  • Idite na kontrole kod svog lekara

KAKO SPREČITI POJAVU AORTNE INSUFICIJENCIJE?

  • Održavajte svoj krvni pritisak u okviru normalnih vrednosti
  • Posetite lekara ako imate upalu grla i krajnika
  • Redovno posećujte zubara.

Aortna stenoza (suženje aortnog zaliska)

Aortna stenoza je suženje aortnog zaliska. Senilna degenerativna aortna stenoza je u današnje vreme najčešća indikacija za zamenu aortnog zaliska.

KOJI SU DRUGI UZROCI AORTNE STENOZE?

  • Urođeni srčani defekt – retko, neke bebe se rode sa suženim aotnim zaliskom. Neke se rode sa samo dva listića aortnog zaliska (normalno ima 3 listića) i vremenom zalistak postaje suviše uzak ili se krv vraća preko zaliska, pa je potrebna reparacija ili zamena zaliska.
  • Nagomilavanje kalcijuma – S godinama, kalcijum se akumulira na aortnom zalisku (kalcijum je mineral koji se nalazi u vašoj krvi). Nastaje kao posledica dugotrajnog hemodinamskog stresa na zalistak. Ovi depoziti kalcijuma mogu da se nagomilaju i u mitralnom prstenu, pa i u provodnom sistemu srca usled čega nastaju poremećaji ritma i provođenja. Dijabetes i povišen holesterol su faktori rizika za razvoj ovih lezija. To obično uzrokuje stenozu aortnog zaliska u osoba preko 65 godina starosti i simptomi se često pojavljuju posle 70. godine.
  • Reumatska groznica – nastaje nakon infekcije grla bakterijom tzv. Streptokok. Dovodi do nakupljanja ožiljnog tkiva na listićima zaliska koji se zadeblju i skvrče. To dovodi do stenoze aortnog zaliska. Ožiljno tkivo ima neravnu površinu i predstavlja mesto podložno nagomilavanju kalcijumovih soli. Reumatska groznica može oštetiti više od jednog zaliska. Zalisci često ne mogu da se zatvore ili ne mogu da se otvore pa otežavaju prolazak krvi između srčanih šupljina i/ili propuštaju krv koja se vraća ponovo u predhodnu šupljinu srca.

ŠTA SE DEŠAVA KOD AORTNE STENOZE?

Zbog zadebljanja zaliska aorte nastaje suženje zaliska usled čega krv ne može da se normalno i u dovoljnoj količini izbaci iz srca. Zbog toga nedovoljna količina krvi odlazi u srčane krvne sudove, mozak, i ostale delove tela, usled čega nastaju simptomi. Leva komora srca, koja izbacuje krv u aortu, se napreže zbog suženog otvora i zadebljava. Nastaje tzv. hipertrofija leve komore srca. To kompenzuje manu neko vreme, pa osoba nema simptome. Vremenom dolazi do proširenja i slabosti leve komore i tada se pojavljuju simptomi. S druge strane, krv koja ne može da se izbaci u aortu, se zadržava u levoj pretkomori koja se vremenom uvećava, proširuje i pojavljuje se treperenje pretkomore. To dodatno pogoršava izbacivanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru što još smanjuje količinu krvi koja se izbaci u aortu.

KOJI SU SIMPTOMI AORTNE STENOZE?

  • neke osobe dugo nemaju simptome dok druge imaju lako zamaranje, vrtoglavicu, nesvesticu naročito pri naporu.
  • nedostatak vazduha pri naporu
  • bolovi u grudima (nastaju zbog nedostatka krvi u krvnim sudovima koje snabdevaju krvlju srčani mišić. Srčani krvni sudovi izlaze iz početnog dela aorte. Pošto nema dovoljno krvi u aorti, nema je ni u srčanim krvnim sudovima).
  • gubitak svesti (nastaje zbog nedostatka krvi u mozgu. Često nastaje u toku napora kada dolazi do proširenja krvnih sudova na periferiji tela i pada krvnog pritiska). Gubitak svesti može nastati i u miru zbog poremećaja ritma kao što su ubrzano treperenje komora, komorska tahikardija ili pretkomorsko-komorski blok.
  • srčana slabost (može nastati zbog nemogućnosti leve komore da izbaci dovoljnu količinu krvi u najveću arteriju aortu ili zbog nedovoljne količine kiseonika u srčanom mišiću (ishemija) ili nemogućnosti leve komore da se relaksira i proširi da bi primila dovoljnu količinu krvi)
  • lupanja i preskakanja srca
  • krvavljenje u želucu zbog promena u krvnim sudovima sluzokože želuca
  • povećan je rizik od infektivnog endokarditisa
  • embolije
  • naprasna smrt je retka i dešava se uglavnom kod simptomatičnih bolesnika

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE AORTNA STENOZA?

  • EKG: može otkriti zadebljanje leve komore srca, a nekad i treperenje pretkomore.
  • RTG srca i pluća otkriva proširenje srca, eventualno kalcifikacije aortnog zaliska i proširenje ushodne aorte. Mogu se otkriti i promene na plućima usled zastoja krvi.
  • Ehokardiografija: obično otkriva zadebljalu levu komoru sa kalcifikovanim listićima aortnog zaliska i proširenje ushodne aorte. Može otkriti stepen stenoze i da li postoji i insuficijencija zaliska, tj. da li se krv vraća preko zaliska u pretkomoru (regurgitacija).
  • Kateterizacija srca: radi se kod teškog stepena aortne stenoze, kod poremećene funkcije leve komore, kod simptomatičnih osoba i u slučaju sumnje na postojanje prateće koronarne bolesti srca. Ova metoda pokazuje stanje srčanih krvnih sudova i stepen težine promena na srčanom zalisku.

KAKO SE LEČI AORTNA STENOZA?

Medikamentozna terapija

  • Diuretici (lekovi koji izbacuju višak tečnosti iz tela): uzimaju ih samo osobe koje imaju slabost srca tj. znakove srčana insuficijencije. U protivnom može doći do pada volumena krvi i pritiska punjenja leve komore kao i pada krvnog pritiska.
  • Glikozidi digitalisa i antiaritmici: daju se kod treperenja pretkomora.
  • Vazodilatatori: (lekovi koji šire krvne sudove) se daju samo u slučaju srčane slabosti ili povećanog krvnog pritiska.
  • Lekovi koji smanjuju nivo holesterola: neke studije su pokazale da ovi lekovi smanjuju kalcifikaciju aortnih listića i prolongiraju progresiju aortne stenoze.
  • Antikoagulantna terapija: indikovana je kod osoba koje imaju ponavljane tromboembolije pluća.
  • Zabranjene su sportske aktivnosti i teža fizička opterećenja na poslu i u slobodno vreme kod srednje teške i teške aortne stenoze.
  • Antibiotička profilaksa infektivnog endokarditisa potrebna je kod svih teških i patološko-anatomskih varijanti. Takođe kod pacijenata sa značajnom sklerozom Ao profilaksa je neophodna.

KAKO SE SPROVODE KONTROLE TOKA BOLESTI?

Učestalost praćenja toka bolesti i kardioloških kontrola zavise od stepena težine aortne stenoze i prisustva drugih teških bolesti.

  • Kod asimptomatske aortne stenoze niskog stepena kontrole se vrše jednom godišnje a ehokardiografija na 3-5 godima.
  • kod aortne stenoze srednje teškog stepena kardiološke kontrole se vrše dva puta godišnje, a ehokardiografija na 2 godine
  • kod asimptomatske aortne stenoze teškog stepena kontrole su na pola do 1 godine.
  • kod simptomatske, teške aortne stenoze radi se invazivna hemodinamska obrada.

Nehirurške procedure:

  • Balonvalvuloplastika

    Interventna tehnika za raskidanje slepljenih listića zaliska. Koristi se kateter sa balonom koji se ubacuje preko krvnog suda na ruci ili nozi do srca tj. do aortnog zaliska. Na mestu suženog zaliska naduva se balon koji proširi aortni zalistak. Procedura je uspešna kod dece i mladih ljudi, dok kod starijih vrlo često dolazi do ponovnog slepljivanja zalistaka. Iz tih razloga se ova metoda lečenja retko koristi kod odraslih, samo u slučaju kod osoba sa vrlo velikim operativnim rizikom zbog teških bolesti, u kritičnim stanjima pre operacije zamene zaliska ili kod trudnica sa teškom aortnom stenozom.

    Kao i kod svake invazivne procedure i kod ove mogu da se jave komplikacije: pucanje aorte, teška aortna insuficijencija, infarkt srca ili smrtni ishod (2,5%, a kod kritičnih bolesnika 3-7%).
  • Operativno lečenje:
    • Zamena aortnog zaliska – to je procedura pri kojoj se uklanja suženi aortni zalistak i zamenjuje mehaničkim ili biološkim zaliskom. Mehanički zalistak je napravljen od metala i nosi sa sobom rizik od stvaranja tromba na ili oko njega. Ako imate ugrađenu mehaničku valvulu, potrebno je da uzimate lekove koji smanjuju mogućnost stvaranja tromba. Biološka valvula se dobija od svinje, krave ili ljudskog leša i često je potebno da se ponovo zameni.
    • Valvuloplastika – reparacija zaliska. Vrši se razdvajanje slepljenih listića zaliska. Retko se radi.

Aortna stenoza može efikasno da se izleči hirurškim putem. Međutim, osoba je i dalje u riziku od aritmija i neophodno je da redovno uzima lekove da bi se smanjio taj rizik.

PREVENCIJA AORTNE STENOZE

  • Sprečiti razvoj reumatske groznice (potrebno je da posetite lekara kad imate jaku upalu grla)
  • Lečiti faktore rizika za koronarnu bolest: visoki krvni pritisak, povišen holesterol u krvi, gojaznost.

Ako ste žena i planirate trudnoću, a imate aortnu stenozu, razgovarajte pre toga sa svojim kardiologom. Vaše srce se više napreže u toku trudnoće. U toku trudnoće potrebno je da se redovno kontrolišete kod svog kardiologa.

Insuficijencija mitralnog zaliska

Mitralni zalistak se nalazi između leve pretkomore i leve komore srca. Sastoji se od dva trouglasta listića. Kada se u toku tzv. sistole, leva komora grči (kontrahuje), mitralni listići se zatvore i sprečavaju vraćanje krvi u levu pretkomoru. Sva krv se zatim iz leve komore izbaci iz srca u najveću arteriju aortu i raznosi po čitavom telu kako bi ga snabdela kiseonikom i hranljivim materijama.

Mitralna insuficijencija (regurgitacija) nastaje kada se listići mitralnog zaliska ne zatvaraju u potpunosti, pa u toku grčenja leve komore dolazi do vraćanja krvi u levu pretkomoru. Ako je vraćanje krvi veliko, ne može da se izbaci dovoljna količina krvi iz srca pa svi organi i tkiva bivaju uskraćeni za dovoljnu količinu kiseonika i hranljivih materija.

ŠTA JE UZROK OVE SRČANE MANE?

Mitralna insuficijencija (slabost) je prisutna kod 10-15% svih bolesti srčanih valvula. Uglavnom je u pitanju relativna mitralna insuficijencija i proširenje mitralnog prstena (deo oko mitralnih listića).

  • Čest uzrok čiste mitralne insuficijencije je prolaps mitralnog zaliska 60% (deo mitralnog listića, prilikom zatvaranja listića, prolazi (prolabira) u levu pretkomoru;
  • disfunkcija palpilarnih mišića u 30% (mišići preko kojih je mitralni listić vezan za srčani mišić) kod koronarne bolesti srca, nakon infarkta srca;
  • reumatska groznica koja nastaje zbog nelečene streptokokne infekcije grla. Može dovesti do zadebljanja mitralnih listića, suženja i/ili insuficijencije mitralnog zaliska
  • infektivni endkarditis u 5% slučajeva.
  • miksomatozna degeneracija mitralnog zaliska (baloniranje zaliska);
  • pucanje horde (deo kojim je listić vezan za papilarni mišić, a preko njega za srčani mišić);
  • pucanje papilarnih mišića
  • povišen krvni pritisak vremenom dovodi do uvećanja leve komore i rastezanja tkiva oko mitralnog zaliska što dovodi do mitralne insuficijencije
  • S godinama dolazi do degeneracije tkiva mitralnog zaliska i do pojave mitralne insuficijencije. Međutim, ova insuficijencija retko dovodi do pojave simptoma.

KOJI SU SIMPTOMI MITRALNE INSUFICIJENCIJE?

Simptomi zavise od stepena težine insuficijencije i brzine kojom se ona razvija:

  • Otežano disanje naročito pri naporu ili dok ležite
  • umor
  • kašalj naročito noću ili dok ležite
  • lupanje i/ili preskakanje srca
  • otoci na stopalima i skočnim zglobovima
  • učestalo mokrenje
  • znaci akutnog zatajivanja srca (pojava vode u plućima sa gušenjem)

KOJE SU KOMPLIKACIJE MITRALNE INSUFICIJENCIJE?

Blaga mitralna insuficijencija ne izaziva simptome. Ali kad je teška javlja se:

  • Srčana insuficijencija – to je stanje kada srce ne može da ispumpa dovoljnu količinu krvi do svih organa i tkiva. Vremenom se uvećava leva komora i ako se ne leči postaje slaba. Javlja se voda na plućima,otoci na nogama, trbuhu itd. Osobe osećaju gušenje, lak zamor.
  • Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora) – vremenom dolazi do uvećanja leve pretkomore. Električni impulsi se kroz nju kreću haotično, nastaje treperenje komore. Ona ne može dovoljno da se grči i izbaci dovoljnu količinu krvi u levu komoru. Krv se zadržava u pretkomori što je pogodno za stvaranje tromba koji mogu da se izbace u aortu i da putuju krvnim sudovima sve dok ne začepe neki sud kroz koji ne mogu da pruđu. Tada se prekida cirkulacija u tom organu ili tkivu i nastaje izumiranje (infarkt).
  • Endokarditis – to je infekcija (obično bakterijska, a ponekad i gljivična) zaliska pri kojoj se na njegove listiće zadržavaju i razmnožavaju bakterije koje uz to i oštećuju tkivo zaliska. Mogu se stvoriti i trombi. Stvaraju se zadebljanja na listićima zaliska koja mogu da se otkinu i nošeni krvnom strujom izazovu emboliju organa ili tkiva. Oštećeni zalisci su naročito osetljivi na infekciju. Bakterije mogu ući preko oštećenih ili bolesnih desni, nakon nekih stomatoloških ili medicinskih intervencija, sa infekcija u drugima delovima tela.
  • Plućna hipertenzija – ako više godina imate plućnu bolest, a ne lečite je, možete dobiti plućnu hipertenziju. To je tip povišenog krvnog pritiska koji zahvata samo plućne arterije. To je ozbiljna bolest koja počinje kada sitne arterije u plućima postanu uske ili blokirane. To uzrokuje povećanje otpora protoku krvi u plućima, što zauzvrat povećava pritisak u plućnim arterijama.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE MITRALNA INSUFICIJENCIJA?

  • EKG: daje informacije o srčanom ritmu, event. pojavi aritmija i indirektno o veličini srca.
  • EHOKARDIOGRAFIJA: daje sliku vašeg srca, meri se veličina srčanih šupljina, protok krvi kroz zaliske, procenjuje se stepen težine oštećenja zaliska, kao i funkcija leve komore.
  • RTG SRCA I PLUĆA: daje uvid u veličinu srca i stanje na plućima.
  • 24h EKG Holter monitoring: snima EKG u toku 24h i nakon toga se procenjuje da li je bilo poremećaja ritma i kakve su prirode.
  • Test opterećenja (ERGOMETRIJA): procenjuje toleranciju na napor i proverava odgovor vašeg srca na fizičku aktivnost.
  • Kateterizacija srca (ili invazivna hemodinamska obrada): vrši se kod težeg stepena bolesti. Ovom metodom se procenjuje težina srčane mane, mere pritisci u srčanim šupljinama i procenjuje funkcija leve komore.

LEČENJE MITRALNE INSUFICIJENCIJE

Cilj lečenja je da poboljša funkciju srca, smanji simptome na minimum i spreči komplikacije bolesti.

Kod nekih osoba, naročito onih sa blagom mitralnom insuficijencijom, lečenje nije potrebno. Za njih su predviđene redovne kontrole kod svog lekara. Rade se kontrole srčanog ritma i ehokardiografija na kojoj se vidi stepen težine mitralne insuficijencije. Morate strogo kontrolisati svoje simptome i ako dođe do nekakvih promena, obratite se svom lekaru.

LEKOVI

Lekovi ne mogu korigovati srčanu manu, ali mogu smanjiti nagomilavanje tečnosti u nogama (diuretici), mogu održavati krvni pritisak na normali jer hipertenzija može pogoršati mitralnu insuficijenciju. Uz to potrebna je i dijeta sa malom količinom soli. Ako imate treperenje pretkomora ponekad su potrebni lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, kao i lekovi koji održavaju puls na prihvatljivim vrednostima.

HIRURŠKO LEČENJE

Ako je mitralna insuficijencija težeg stepena, ako postoje promene na srčanim šupljinama, ako su simptomi ječe izraženi, obolelom će verovatno biti potrebno hirurško lečenje. Može da se rade: korekcija mitralnog zaliska (tzv. reparacija zaliska) ili zamena mitralnog zaliska.

  • Reparacija zaliska: mitralni zalistak se satoji od dva trouglasta listića koji su povezani za srčani mišić preko tzv. mitralnog prstena. Hirurg može modifikovati vaš zalistak da bi eliminisao vraćanje krvi preko nje (valvuloplastika) ili može popraviti zalisak tako što će zašiti razdvojene delove listića ili otkloniti višak tkiva zaliska kako bi se oni korektno zatvarali. Ponekad popravljanje zaliska zahteva zatezanje ili zamenu mitralnog prstena (anuloplastika).
  • Zamena zaliska: ako nije moguće popraviti zalistak, vrši se njegova zamena. Koriste se dve vrste veštačkog zaliska: mehanički i tkivni (svinjski). Ako ste dobili mehanički zalistak morate doživotno piti antikoagulantnu terapiju.

Neke osobe imaju i nakon operacije zaliska, mali stepen vraćanja krvi preko mitralnog zaliska. To zavisi od vrste operacije: da li je vršena reparacija zaliska ili zamena, kakva je funkcije leve komore i dr. Ako vam se pojave novi simptomi nakon operacije, treba da posetite lekara.

POBOLJŠANJE KVALITETA ŽIVOTA

  • Kontrolišite redovno svoj krvni pritisak
  • Jedite zdravu hranu: hrana ne utiče direktno na zaliske, ali ako je hrana nezdrava to može dovesti do ateroskleroze krvnih sudova koje ishranjuju srce, što može dovesti do infarkta, a on do još veće slabosti zalistaka. Izbegavajte masnu hranu, proveravajte svoj holesterol, smanjite količinu soli u ishrani.
  • Održavajte normalnu telesnu težinu
  • Izbacite kofein jer često dovodi do aritmija
  • Ne konzumirajte velike količine alkohola. Mogu izazvati aritmije i kardiomiopatiju.
  • Vežbajte svakodnevno. Pitajte doktora koliko smete da vežbate.
  • Idite redovno na kontrole kod svog kardiologa.

Ako ste žena i planirate trudnoću, posavetujte se sa svojim kardiologom pre trudnoće, jer se vaša bolest može pogoršati u trudnoći.

KAKVA JE PROGNOZA KOD MITRALNE INSUFICIJENCIJE?

Loša prognoze odnosno ubrzani tok očekuje se kod loše funkcije leve komore (snižene ejekcione frakcije (EF)), kod sniženog minutnog volumena leve komore, povećanog pritiska u levoj komori na kraju dijastole (relaksacije), povećanog volumena krvi u levoj komori na kraju sistole (grčenja) i dijastole (relaksacije) kao i kod uvećanja srca na RTG-u, sa odnosom srce-grudni koš >0,6.

Trikuspidalna insuficijencija

Trikuspidni zalistak je smešten između desne pretkomore i desne komore. Njegova funkcija je da reguliše protok krvi kroz desno srce odnosno da sprečava vraćanje krvi iz desne komore u desnu pretkomoru. Ceo tzv. valvularni aparat se sastoji iz valvularnog prstena kojim je valvula pričvršćena za srčani mišić, listića, hordi (tankih niti koje povezuju listiće za papilarne mišiće) i papilarnih mišića koje preko hordi pričvršćuju listiće zaliska za zid desne komore (pogledajte sliku). Ako se neki od ovih delova ošteti, dolazi do poremećaja funkcije zaliska. Takođe i proširenje desne komore može dovesti do poremećaja funkcije zaliska.

Trikuspidna insuficijencija je slabost trikuspidnog zaliska koja dovodi do vraćanja krvi u desnu pretkomoru. Insuficijencija može biti primarna i sekundarna.

Uzroci su najčešće (75%) funkcionalni usled:

  • proširenja desne komore (dolazi do proširenja prstena trikuspidnog zaliska te listići zaliska ne mogu normalno da se zatvore)
  • opterećenja desne komore pritiskom iz plućne arterije usled plućne bolesti
  • Bolest levog srca (npr mitralna stenoza) dovodi do zastoja u plućima i povišenja pritiska u plućima, što se prenosi na desnu komoru.

Uzroci organske prirode su:

  • reumatska groznica (obično je udružena sa promenama na aortnom i mitralnom zalisku)
  • endokarditis
  • ishemija ili izumiranje papilarnih mišića kod koronarne bolesti i infarkta srca
  • urođena mana trikuspidnog zaliska
  • karcinoid

KOJI SU SIMPTOMI TRIKUSPIDNE INSUFICIJENCIJE?

Ove osobe imaju simptome slabosti desnog srca. To su:

  • brzo zamaranje,
  • lupanje srca, ako je prisutno treperenje pretkomora, mada neki bolesnici to i ne osećaju
  • proširene vene vrata
  • gubitak apetita, mučnina, gubitak na težini, nagomilavanje tečnosti u trbuhu, bol u gornjem delu stomaka, uvećanje jetre i slezine, žutica
  • otoci na nogama
  • simptomi primarne plućne bolesti: hronični bronhitis, astma, primarna plućna hipertenzija, embolija pluća.

KAKO SE BOLEST DIJAGNOSTIKUJE?

  • Laboratorijske analize: pokazuju poremećaj funkcije jetre, zbog zastoja krvi.
  • RTG pluća: u zavisnosti od težine bolesti može se videti uvećanje srca, izliv u plućnoj maramici, promene na plućima.
  • Ehokardiografija: pokazuje popuštanje trikuspidnog zaliska, vraćanje krvi u desnu pretkomoru, promene na listićima zaliska, event. uvećanje desne pretkomore i komore
  • Ako je mana težeg stepena i udružena sa drugim manama, radi se invazivna dijagnostika radi pripreme za operaciju.

KAKO SE LEČI TRIKUSPIDNA INSUFICIJENCIJA?

Medikamentozna Th

  • Digitalis: za kontrolu frekvence kod AF.
  • Lekovi koji snižavaju naknadno opterećenje srca: (ACE-inhibitori) deluju tako što smanjuju povišen pritisak u plućnoj arteriji (i time i opterećenje DK).
  • Lekovi koji snižavaju pritisak krvi koja ulazi u srce (nitropreparati) i diuretici mogu smanjiti simptome slabosti desnog i levog srca.
  • Profilaksa endokarditisa.
  • Antikoagulansi: za sprečavanje stvaranja tromba kod treperenja pretkomora.

Hirurška terapija

  • Anuloplastika po De Vega (vrši se zašivanje prstena zaliska)
  • Ring anuloplastika Carpentier (postavlja se čvrsti veštački prsten)
  • Zamena trikuspidnog zaliska

Komplikacije nakon operacije

  • Visoka učestalost vraćanja trikuspidne insuficijencije nakon operacije, ako pritisak u plućima ne padne na zadovoljavajući nivo.
  • Nakon zamene trikuspidnog zaliska povećan je rizik od tromboze na zalisku.
  • Endokarditis na trikuspidnom zalisku: povećan je rizik od infekcije proteze kod ne saniranog endokarditisa. Obično je potrebno da se izleči endokarditis pa tek onda se radi operacija.

TRIKUSPIDALNA STENOZA

Stenoza trikuspidnog zaliska je suženje zaliska koje sprečava normalni protok krvi iz desne pretkomore u desnu komoru.

Stenoza može nastati zbog poremećaja u građi samog zaliska ili narušene funkcije srčanog mišića. Uzrok je skoro uvek reumatska groznica i često postoje i promene na mitalnom i aortnom zalisku. Trikuspidni zalistak zadeblja i skvrči se. Pokreti njegovih listića su ograničeni, zalistak ne može da se dovoljno otvori, pa manje krvi prođe preko zaliska u desnu komoru. Jedan deo krvi se zadržava u desnoj pretkomori i ona se vremenom uvećava. Nastaje zastoj krvi u venskom krvotoku što dovodo do uvećanja jetre i slezine i otoka nogu. S druge strane, smanjuje se količina krvi u plućima.

DRUGI UZROCI TRIKUSPIDNE STENOZE:

  • karcinoid
  • endokarditis
  • endomiokardna fibroza
  • sistemski eritemski lupus
  • urođena trikuspidna stenoza

KOJI SU SIMPTOMI TRIKUSPIDNE STENOZE?

  • umor
  • slabost, brzo zamaranje
  • lupanje srca (treperenje pretkomore)
  • simptomi slabosti desnog srca: proširenje vratnih vena, mučnina, bol ispod desnog rebarnog luka, oticanje nogu

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE TRIKUSPIDNA STENOZA?

  • EKG: često se javlja treperenje pretkomora
  • RTG srca i pluća: uvećanje desne pretkomore.
  • Ehokardiografija pokazuje promene na trikuspidnom zalisku
  • Invazivna dijagnostika

KAKO SE LEČI TRIKUSPIDNA STENOZA?

  • Medikamentozna terapija
  • Hirurška terapija: Radi se 1. valvuloplastika i anuloplastika ili 2. zamena trikuspidnog zaliska

Tok i prognoza bolesti zavisiće od udruženih mana (naročito mitralne stenoze i aortne stenoze).


Ako imate neke od ovih problema, pozovite ordinaciju “Dr Tisa Kojadinović” – kardiolog Novi Sad i zakažite pregled.

Pozovite nas